دانشگاه بین المللی  بی بی شهر بانو

العلاقات العامة تعطل الأمن العام

العلاقات العامة هي المتحدث الرسمي ووسيلة الاتصال لمنظمة أو قسم مع الناس. لسوء الحظ ، في إيران ، تم تشكيل جمعية العلاقات العامة وقلبت هذه العلاقة تحت عنوان استقلال العلاقات العامة ، وهذا يعني أنه بدلاً من طاعة مسؤول العلاقات العامة لرئيس المنظمة ، يجب أن يتبع رئيس الجمعية ليكون مدير علاقات عامة قياسي. لذلك يعتبر الإعلان عن المنظمة أو أداء الإدارة عملاً بشعًا من الإطراء ، والأفضل أن تنتقده الجمعية ضد المنظمة وأدائها. في الواقع ، لقد حولوا العلاقات العامة إلى معارضة داخل التنظيم تسخر من كل ما تقوله الإدارة وتسميه دعاية من الأعلى أو دعاية حكومية! والعكس صحيح ، فإنهم يعرّفونها على أنها مهمتهم. على سبيل المثال ، رأينا بنفس الأسعار أنهم بدلاً من تبرير سلوك الرئيس وإقناع الرأي العام ، كانوا يضربون الناس بسبب الثورة والاحتجاج. قال الجميع أن الثمن سيء! ثم دعوا الناس علانية إلى الثورة ، أي قالوا: إذا لم تُحل المشكلة ، سينزل الناس إلى الشوارع. كان هذا هو رمز الانتفاضة الشعبية. أي أن الحكومة تستلم ميزانيتها الإعلانية ورواتبها ، لكنهم يعلنون للمعارضة! يكفي المقارنة بين تصريحات الاعلام المعارض وبيان العلاقات العامة! وبدلاً من محاسبة وسائل الإعلام الأجنبية ، أدانت العلاقات العامة الحكومة أكثر منها شجاعة وشجعت الناس على الاحتجاج. حتى لو قدمت إذاعة البي بي سي تقريرًا ناقصًا أو مخالفًا ، فسوف يقومون على الفور بعرض الفيلم الوثائقي وبثه حتى لا يتم سماع وسائل الإعلام المعارضة الكاذبة! لولا العلاقات العامة ، لما كان لوسائل الإعلام الأجنبية جمهور على الإطلاق. تشير الإحصاءات إلى أن أخبار وسائل الإعلام الأجنبية ليس لها جمهور مباشر على الإطلاق. على الأقل يمكنهم سماع المشكلة من خلال الضوضاء. لكن في جميع الوكالات الحكومية وبتمويل حكومي ، تستشهد العلاقات العامة بذلك. وتحت ذريعة حرية التعبير حتى أنهم يزرعونها. على سبيل المثال ، إذا لم يعرف مراسل بي بي سي في أي مدينة كانت المظاهرة ، فسوف يشرحون ما إذا كانت دهلوران أو مهران. على الرغم من أن تبريرهم خاطئ أيضًا ، أي أن مثل هذا الشيء لم يحدث في دهلوران أو مهران ، لكن عندما يرى الناس هيئة حكومية تعبر عن ذلك ، فإنهم لا يشعرون بالحاجة إلى التحقيق. كنت المدير العام للعلاقات العامة في وزارة الإرشاد ، وهي أم العلاقات العامة للبلد كله. في كل مرة جئنا فيها للتحدث إلى العلاقات العامة ، كانوا يوقفوننا (ويطلبون منا ألا ننفق المال). وصعدوا إلى المنصة بأنفسهم وتحدثوا بأسلوب سيئ قدر المستطاع عن أداء الوزارة أو الوزير المعني. وظلوا يقولون إننا لا ينبغي أن نغض الطرف عن الحقائق! واو ، إذن ما هو دور العلاقات العامة؟ خذ المال من الخزينة وكن المتحدث باسم الإذاعات الأجنبية! لم يأتوا حتى إلى المنظمة الصناعية الوطنية مرة واحدة ليكتبوا بإيجابية عن أداء هذه المنظمة ، التي كانت أكبر تكتل وثقة في العالم. لم يقبلوا بالحكومة إطلاقا وقدموا الإسلام على أنه العدو. كما تحدثوا بالسوء عن الملالي. في هذا الاحتفال الوطني للعلاقات العامة ، إذا انتبهت ، فهي مسألة قومية وليست كراهية للإسلام. ثانياً ، أكد الجميع على استقلالية العلاقات العامة. أي لا ينبغي أن يكونوا تحت إشراف رئيس الهيئة أو الوزارة ، بل يجب أن يكون لهم حكومة لأنفسهم في قلب الحكومة يكون رئيسها هو أيضاً رئيس الجمعية! ولهذا السبب ، لم يدعوا المسؤولين على الإطلاق. إذا كان لديهم أي نقد ، أخبرهم شخصيًا.

Односи с јавношћу нарушавају јавну безбедност

Односи са јавношћу су портпарол и средство комуникације организације или одељења са људима. Нажалост, у Ирану је формирано Удружење за односе с јавношћу које је овај однос преокренуло под насловом независност односа с јавношћу, што значи да би службеник за односе с јавношћу требао да слиједи шефа организације, умјесто да се покорава шефу организације. стандардни менаџер за односе са јавношћу. Због тога се рекламирање организације или учинка менаџмента сматра ружним чином ласкања, и боље је ако га удружење критикује против организације и њеног учинка. У ствари, претворили су односе с јавношћу у опозицију унутар организације која се руга свему што менаџмент каже и назива пропагандом одозго или пропагандом власти! И обрнуто, они то дефинишу као своју мисију. На пример, видели смо у истим ценама да уместо да оправдају понашање председника и да убеде јавно мњење, туку народ због револта и протеста. Сви су рекли да је скупо лоше! А онда су отворено позвали народ на побуну, односно рекли: Ако се проблем не реши, људи ће изаћи на улице. Ово је био законик народног устанка. То је, у ствари, власт прима свој рекламни буџет и плате, али се оглашавају за опозицију! Довољно је направити поређење између изјава дисидентских медија и саопштења за односе с јавношћу! Уместо да се страни медији позивају на одговорност, односи с јавношћу осудили су владу жешће од њих и подстакли људе на протесте. Чак и ако би радио Би-Би-Си дао непотпун или кршећи извештај, они би одмах покренули и емитовали документарац да се не би чули лажни опозициони медији! Да није односа с јавношћу, страни медији уопште не би имали публику. Статистика показује да вести страних медија уопште немају директну публику. Барем могу да чују проблем кроз буку. Али у свим владиним агенцијама и уз државно финансирање, односи с јавношћу то цитирају. А под изговором слободе изражавања чак их и негују. На пример, ако репортер Би-Би-Сија не зна за који град су демонстрације, објасниће да ли је то био Дехлоран или Мехран. Иако је и њихово оправдање лажно, односно тако нешто се није догодило ни у Дехлорану, ни у Механу, али када људи виде да неко владино тело то изражава, не осећају потребу за истрагом. Била сам генерални директор за односе са јавношћу Министарства за усмеравање, која је мајка односа са јавношћу целе земље. Сваки пут када смо дошли да разговарамо са односима с јавношћу, зауставили су нас (и рекли нам да не трошимо новац). И сами су се попели на говорницу и што су могли лоше говорили о учинку ресорног министарства или министра. И стално су говорили да не треба затварати очи пред чињеницама! Вау, каква је онда улога односа с јавношћу? Узмите паре из касе и будите портпарол страних радија! Нису ни једном дошли у Националну индустријску организацију да напишу позитивно о раду ове организације, која је била највећи картел и поверење на свету. Они уопште нису прихватили власт и увели су ислам као непријатеља. И такође су лоше говорили о мулама. У овој националној прослави односа с јавношћу, ако обратите пажњу, реч је о национализму, а не о исламофобији. Друго, сви су истицали независност односа са јавношћу. Односно, не треба да буду под надзором шефа организације или министарства, и треба да имају владу за себе у срцу владе, чији је шеф уједно и шеф удружења! И због тога уопште нису позвали званичнике. Ако имају било какву критику, реците им личн